Ево Празника када су сви Срби на ногама!

Ево Празника када су сви Срби на ногама! Срби на земљи, Срби на Небу! Земаљска Србија и Небеска Србија! Све је уједињено! У чему? У молитви, коме? – Великом и чудесном Светитељу Божјем, Светом Оцу Николају Чудотворцу! Данас је много више његових свечара на Небу него на земљи. Данас око половине Срба слави Светог Оца Николаја на земљи. А на небу безброј његових преминулих свечара. А друга половина учествује у молитви, у уздасима великом Светитељу Божјем. Никад се са Српске земље не диже више молитава, него данас! Никад се са Српске земље не диже ка Небу више молитвених и вапајних уздаха, него данас! Данас је чудесан Светитељ Божји, свемилостиви, благи, кротки и добри ујединио сва срца српска. Не само српска, него широм света славе сви хришћани. Нема Светитеља међу Светитељима који је тако омиљен Српскоме роду.

Два владара, два духовна владара владају српском душом: Свети Отац Николај и Свети Сава. То су два Светитеља Божја која имају власт над српском душом, над нашом историјом. Владају српском историјом. Нико није толико душа српских предао ка Богу као њих двојица. Нико није тако сјајно, тако славно, тако архангелски, тако херувимски Еванђељем Христовим просвећивао род Српски као Свети Николај и Свети Сава. Два чудесна Светитеља Божја, два вечна владара српских душа и српске историје. И док они владају српском душом, дотле ће и бити Срба, дотле ће и бити благослова Божјег на српској души и на Српској земљи. А када њих и ако њих Срби буду оставили, оставили су себе, оставили су Небо, оставили су Рај, и свесно се ринули, ринули у загрљај свих демона и свих ђавола.

Зашто њега толико свет воли? Зашто се њему свет толико обраћа? Зашто и Српски народ толико слави њега, више него ли ма кога од других Светитеља? Зато што се на њему испунило Еванђеље Христово! У данашњем Еванђељу вели се да је за Спаситељем „ишло безброј људи са свих страна“[1],нарочито много болесника од најразноврснијих болести. Све је хрлило Њему „да Га чује и да се исцељује од Њега“. Како се вели у светом Еванђељу: „из Њега су излазиле силе и исцељиваше их све“, све, све! Од најопасније смртоносне болести није нико остао неисцељен! „Из Њега излазише силе и исцељиваше их све“[2]. Та чудесна сила није сила од људи него од Господа Христа.

Та сила, брате, та сила ето излази и пролази кроз Светог Оца Николаја Чудотворца и исцељује све који му се обраћају ма каквом молбом, били болесни ма каквом болешћу духовном или телесном, били ма у каквој невољи и муци – из њега излази сила и исцељује све! Ето тајне његове! Ето зашто му се ми сви, и сав Српски род, и сви људи широм света, тако усрдно и непрекидно и често обраћају. Из њега излази сила и помаже свима. Који је то човек, који је то хришћанин који се обратио Николају Чудотворцу, а да није био услишен, да он није био у помоћи њему?! Не само милостив, него и свемилостив! И ко му се једном обратио и доживео његову помоћ, он ће га често и врло често и најчешће призивати у помоћ као великог и хитрог Помоћника Божјег, увек готовог да с Неба слети на земљу, да умири душу, да услиши молитве, да исцели болне, да утеши тужне, да нахрани гладне.

Откуд та милост Божја Светом Николају? Откуда баш да кроз њега та сила Божја тако се излива и исцељује све? Господ је Христос сав у Цркви Својој, Господ Христос сваком Светитељу и свима Светитељима даје ту силу која је у Њему, и кроз Цркву Христову та се сила лије на овај земаљски свет. То је оно што спасава овај свет од последње и завршне погибије и пропасти. То је оно што држи овај свет још увек, овај безбожни страшни свет, још држи у животу, у постојању! Та велика милост Господа Христа исцељује људе од греха, исцељује људе од свих патњи, од свих мука, и олакшава им све то.

Откуда, откуда да Господ тако изобилно излије ту силу и непрекидно је излива кроз Светог Оца Николаја Чудотворца? Откуда? Отуда што је он, како се вели у његовој данашњој песми, свечаној песми „испунио Еванђеље Господа Христа“, испунио Еванђеље, а то значи примио у себе Васкрслог Господа Христа, примио сву Његову силу у себе, Њега лично примио, примио сва богатства која Господ Христос даје човеку за веру у Њега. Ето, испунио је Свети Отац Николај и реч Божју, и зато, као награду, добио Божанску силу, Божанску силу која исцељује од свих болести, од свих смрти, од свих недаћа, од свих недуга. Силу вере Христове, јер вера у Свето Еванђеље јесте у сили Божјој.[3] Ту силу вере имао је Свети Николај, имао је непрекидно он, који ето живи почевши од 343. године на земљи, а сад, живи на Небу, и увек је спреман да сиђе на земљу, и силази и обилази земљу да спасе срца људска. Сила вере, ето шта је носило и шта носи Светог Николаја.
Да, у његовом данашњем тропару, у најважнијој песми данашњој и молитви, он се назива „правилом вере“. Како он верује, Свети Николај, то је права вера! Како верује тако и ти веруј! Ето ти спасења, ето ти силе Божје, ето ти Духа Божјег, ето ти богатства Небеског, ето ти Царства Божјег. Он је овом свету донео такву силу, смирен, увек на голубијим ногама, увек на нешумним крилима лети и долеће. Сва та сила којом он помаже људима, то је сила његовог љубљеног Господа Исуса. Зато се опет у данашњој песми вели за њега, да је он „образац кротости“, образац кротости! Како он, дакле, вели: „Господе ја, ја човек, ја сам прах и пепео, ја сам земља и иловача, трулеж; али Ти, Ти дајеш Божанску силу“.

Он је био сав смирен пред Господом Христом, сав ништаван, увек готов да исповеди: Господе, па шта је мој дух према Твоме Духу? – Ништа. Шта је мој ум, шта је моје срце, шта сам ја, Николај Чудотворац, пред Тобом? – Ја сам прах и пепео ако Ти не дајеш мени Твоје силе, ако Ти ниси у мени. Јер, од Тебе, од Тебе је моја бесмртност, од Тебе моја сила, од Тебе моја моћ, од Тебе моја вечност, од Тебе је моја Вечна Истина. Све је Господе од Тебе! – Стекао је смирење високо, то јест смиреношћу својом досегао високе божанске ствари. Какве? Богатства Неба, сва богатства Божја стекао. Царство Небеско. Његове молитве уводе толике душе у Царство Небеско. Ко је већи богаташ од њега? Он смерни, монах најпре, а онда епископ и архиепископ Цркве Православне.

Све што човек има смрт му однесе: имање, тело, очи, уши, све то однесе смрт. Шта је Света душа? – Душа његова која иде пред Господа. Зато се он још на земљи, као млад човек одрекао свега, отишао у монахе да сав служи Господу Богу. И служио Му свим срцем, свом душом, свом снагом, свим бићем својим! Ишао за Њим. Није се окретао ни лево ни десно[4]. Пред њим Господ Христос, око њега Господ Христос, Он испред њега увек иде ка Царству Божјем и води. За њим увек Свети Николај.
Пуки сиромах који се одрекао свега, свега имања свог, одједанпут је постао богаташ. Вели се опет у тропару његовом данашњем: да је он стекао и „нишчетоју богатаја“, то јест „сиромаштвом стекао је богатство“, богатства сва. Чија? – Божанска богатства. Богатства Неба, богатства која не пролазе, која не труну. Ето, то је својим сиромаштвом стекао велики Светитељ Божји и Монах и Епископ Николај Чудотворац. Да, човек који ништа нема, а све има. Ништа нема од оног што људи сматрају да треба имати: ни куће, ни кућишта на земљи, ни крова над главом, али има све, све оно што је непролазно, а то је богатство које даје Господ Христос.

Ето зашто га славимо. Он сав Христов, он сав Христоносац, он сав пун Вечне Истине Христове, Вечног Живота Христовог, Вечне Милости Христове. Нико као он није тако свим бићем својим, просећи милостивост Господа Христа, и сам постао милостив. То је она Вера коју Господ тражи: „Будите милостиви, као што је Отац ваш Небески милостив“[5]. Ако је ико од људи ту милостивост достигао у највећој мери, то је онда несумњиво Свети Владика Николај Чудотворац.
И зато њему, свемилостивом, слободно се увек обраћај и кад си у најтежем греху, у најтежем паду, у најтежој страсти, у најтежој муци и невољи и бризи, ти завапи: „Помози, Свети Оче Николаје!“ „Опрости и помози!“ Притећи ће у помоћ, неће он оставити, неће никад оставити никога, ма колико био грешан, ма колико био недостојан. Он милошћу и милостивошћу својом Божанском и Христоликом покрива све наше грехе, све наше невоље, све наше страсти, и готов је да заплаче увек над сваким од нас, да му помогне, да га пригрли, да га поведе путем Христове Истине која кроз Истину Вечну води у Живот Вечни.

Зато, зато и увек зато, ми тако чудесно волимо и прослављамо Светог Оца Николаја Чудотворца, који нека нас по милости својој увек има у молитвама својим. Ми њега прослављамо на земљи; нека он, измоливши нам опроштај грехова, прослави нас на Небу, да нас Господ њега ради помилује и спасе и отвори нам све двери Царства Небеског. Да нас он, он чудесни Светитељ Божји, води и предводи и у овом и у оном свету. Амин.