Ваведење Пресвете Богородице у манастиру Дубоки Поток

,,Мајка Божја да умекша гнев Божји који иде на нас, да нас молитвама својим подстакне и буде нам помоћница и покровитељица у овоме животу и заступница у ономе“ - рекао је у беседи отац Стефан.

Празник Ваведења Пресвете Богородице је свечано прослављен у манастиру Дубоки Поток, на северу Косова и Метохије, као храмовна слава. Упркос снегу и хладном времену у манастиру се окупио велики број верника, па је и црква била мала да их све прими на литургију, већ је педесетак верника стајало испред цркве и ушло у њу тек за време причешћа.    Литургијом је началствовао игуман манастира Свети Врачи у Зочишту отац Стефан, а саслуживали су му, на радост свих окупљених домаћин, игуман о. Ромило, као и игумани манастира Св. Архангели код Призрена о. Михајло, манастира Бањска о. Данило, манастира Сочаница о. Дамјан, манастира Тушимље о. Илија, манастира Девине воде о. Фотије, затим отац Прокопије из манастира Рибњак код Бара у Црној Гори, свештеник Бојан из Зубиног потока и ђакон Бојан Радичевић, професор Призренске богословије.

У реду за свето причешће су се нашли готово сви који су били на литургији, а обављено је и освећење славских колача које су уз манастир принели Предраг Божовић, Звездан Миливојевић и Драган Касаловић из Колашина, а за наредну годину су се јавили Дејан и Соња Обрадовић, Дејан Вићентијевић, Предраг и Драгиша Јовановић, такође из тога краја.

У празничној беседи отац Стефан је говорио о великој улози Пресвете Богородице у животима свих нас, подсећајући на велики број храмова Њој посвећених по целоме свету, али и на многобројна исцељења пред њеним иконама.

     -Мајка Божја је часнија од Херувима и неупоредиво славнија од Серафима, и Она нам је спасење родила. Зато сваки Њен празник је и мали Васкрс и мали Божић и сваки празник Господа Христа, јер без Ње још не би били спасени и још не бисмо могли да се винемо из овога живота у онај вечни-рекао је у беседи отац Стефан и додао да нема довољно ,, земних уста“ и речи које би могле да је прославе и похвале, али да је људи у химнама и песмама на богослужењима и својим молитвама могу призивати и славити као заштитницу, спаситељицу и искупитељицу, јер је родила Спаситеља и Искупитеља.

-Зато нека овај празник нама буде подстрек да Она уведе и нас у Небески храм, у Небеско Царство, као што нас уводи у овај земаљски храм, који је Небу сличан, овако украшен, овако облагодаћен на свакој светој литургији. Молитвама њеним да се укрепимо, молитвама њеним да се променимо, јер је потребно да свој живот приводимо Христу Богу и потребна нам је таква заступница као што је Мајка Божја да умекша гнев Божји који иде на нас, да нас молитвама својим подстакне и буде нам помоћница и покровитељица и у овоме животу и заступница у ономе-рекао је у беседи отац Стефан. .

Архимандрит Михајло је подсетио да се Ваведење Пресвете Богородице прославља и на Светој Гори у манастиру Хиландару и да је то дан када се окупљају Светогорци и као да се небо отвори кад се чује појање на бденију и на Светој литургији. Говорећи о празнику отац Михајло је рекао:

- Браћо и сестре, сведоци смо дивног празника када Пресвета Богородица као девојчица улази у светињу над светињама, где је само првосвештеник могао да улази и то уз посебне жртве једном годишње. Она аутоматски улази и осећа да је то Њен дом и Она је она која је рекла, када је архангел Гаврило благовестио да ће родити сина ,,Ево слушкиње Господње, нека ми буде по твојој вољи“. То је био најбољи доказ колику је ревносну љубав имала према Богу и колико је за њу било прихватљиво да постане Пресвета Богородица.

                 Манастир Дубоки поток познат и као ,, Манастир Свете Руке“

Иако је манастир Дубоки Поток посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, народ колашинског краја га назива и ,,Манастир Свете руке“. По речима игумана овог манастира архимандрита Ромила, тај назив проистиче из чињенице да се у манастиру чувају мошти Светог великомученика Никите, тачније рука овог светитеља.

-Много људи долази у манастир Дубоки поток и обраћа се Светом великомученику Никити - казује отац Ромило и наставља: - Колашинци манастир Дубоки поток зову ,,Манастир Свете Руке“ по руци Св. Великомученика Никите, и као што се народ у Црној Гори куне у Св. Василија, Колашинци се куну у Свету Руку. Св. великомученик Никита је заштитник овога краја, јер 400 година су мошти ту. По народном предању у бурним временима неки калуђер је мошти заједно са ковчежићем пренео из Пећке Патријаршије, и са њима преноћио на остацима цркве. И то је био повод да мештани, са попом Ђорђем, обнове цркву Ваведења Пресвете Богородице. У Другом светском рату су ту у долини Шиптари владали и онда је први комшија који је живео на брду, понео мошти (мали кивот са моштима) са собом у збег, али много су му биле тешке мошти, једва се попео на брдо. Он је то схватио као знак од Бога, и није их понео даље, већ их је закопао у потоку. Касније, једно ђаче је ту чувало стоку и овце су ту откопале мошти, и ево, у манастиру су до данашњег дана.

У манастиру се на једнако урађеном мермерном трону, као и мошти Св. Никите, чувају и мошти Св. Врача Козме и Дамјана. По речима игумана, не зна се тачно ком пару Св. Врача припадају мошти, али је он, сигуран да нису од оних које су у манастиру Свети Врачи у Зочишту.

-У кивоту, овде у Дубоком потоку, се чува једна кост од шаке до лакта, четири прста, и делови шаке Св. Врача Козме и Дамјана. На кивоту пише да је поп Урош дао новац за покој душе његовог оца, који се заједно са десет кнезова, у време сеобе под патријархом Арсенијем Шакабендом, да би убедили народ да остане, а нису имали други начин, утопили се у вир. То јесте самоубиство, али они су до краја хтели да покажу верност и спрече народ да се одсели из ових крајева и тако је народ остао, није се иселио. За покој његове душе, његов син, поп Урош је дао новац, а јеромонах Јоаким је израдио кивот за мошти Св. Врача 1819. године. То нам говори да су мошти и пре тога биле у манастиру. Иначе, ми прослављамо трећи пар Св. Врача. Не зна се тачно, од којих Св. Врача (пошто има три пара Св. Врача). Претпоставља се да су у Зочишту римских мученика, а ми смо узели да прослављамо оне треће, арабијске, 30.октобра, дан пре Св. Луке - испричао нам је отац Ромило.

Пресвета Богородица којој је манастирска црква посвећена, као и светитељи чије се мошти чувају у овом манастиру, заједно су представљени на икони која се налази у овоме манастиру, а пред улазном капијом у порту манастира, окруженог брдима и шумом, налази се мала надстрешница, својеврсна капела, на чијем су зиду насликане стојеће фигуре Светих Врача, са великомучеником Никитом између њих, како у рукама држи икону Пресвете Богородице са малим Христом у наручју. Икона заправо најављује посетиоцима манастира да се у цркви чувају мошти Св Врача и Св Никите, а да је црква посвећена Пресветој Богородици.    

Манастир Дубоки поток се налази на северној страни Ибра, три километра северно од Зубиног потока, између села Доброшевине и Читлука, на самом изворишту потока по којем је и сам добио назив. Са манастирском црквом, посвећеној Ваведењу пресвете Богородице, комплекс манастира чини и манастирски конак из 19.века, и, од недавно саграђена, велика манастирска трпезарија. О Богородичиној цркви се зна да је подигнута у 14. веку, али да је рушена и обнављана више пута: у 16.веку и у првој половини 18. века. У порти манастира је била отворена и прва колашинска световна школа, што потврђује улогу манастира у развијању писмености, културе и националне свести код овдашњег становништва. У једном периоду је манастир био напуштен. Монашко братство са игуманом, архимандритом Ромилом(Јелићем) је у манастир дошло на Светог Василија Острошког 2000.године. Од њиховог доласка се у манастиру много тога урадило, ал верницима који долазе у манастир посебну пажњу привлачи иконопис урађен 2012.године. Цркву је осликао Милош Јанићијевић Рашки, а помагали су му иконописац Горан Вукићевић као и студенти академије Никола Ђурић и Миљан Ђиновић. Манастир Дубоки Поток поседује драгоцену збирку старих српских рукописних и штампаних књига: Триод посни на пергаменту из 14.века; Зборник на папиру из 15.века или почетка 16.века;Четворојеванђеље из друге четвртине 16.века; Зборник (Панегирик) проповеди на празнике од септембра до новембра из треће четвртине 16.века. Од новијих књига ту се чува и сребром оковано Јеванђеље из прве половине 19.века и икона Св. Јована Претече.