Народно јединство

У име Оца и Сина и Светог Духа!

Данас прослављамо Мајку Божију и одајемо почаст Њеној Казанској икони. Данас је и у нашој отаџбини посебан дан, који је недавно усвојен као званични празник — Дан народног јединства. Та два празника су међусобно повезана на нераскидив начин, без обзира на то што већина наших суграђана, наше браће и сестара, још увек не схвата то до краја.

Према статистици, само трећина грађана мање-више схвата и има свест о томе зашто је заправо установљен Дан народног јединства. Постоје различити приступи том питању. Разни политичари и истакнути појединци се труде да некако објасне које је то јединство које данас треба да прослављамо, док је најважније да га осетимо и да у том јединству пребивамо. Људи различито дочекују овај дан: једни друштвеним манифестацијама којим демонстрирају то јединство, други лепим речима, а неки једноставно обилним трпезама и здравицама.

Врло добро схватамо да истинско јединство почиње овде, у храму – у јединству са Христом на Божанској литургији. Тако су то схватали у далеком XVII веку и наши благочестиви преци, када су пронашли у себи снаге да се, усред смутњи, немира и мноштва ђаволских искушења, уједине и очисте своју земљу и, што је најважније, да спасу своју Цркву. Тада смо били преплављени стотинама самозванаца, ђавољих слугу, лажова. Чак су се и наши сопствени владари — бољари — одавали грамзивости, упуштали у издају, растрзали своју Цркву и свој народ, у тој мери да се чинило да се Русија никада неће препородити и, што је најважније, да неће постати чувар истинске вере Православне на овоме свету. Све је већ било разрушено и уништено: у Успенском храму су служили иноверци, Кремљ је био освојен и оскрнављен. Народ Божији није могао да чује ниједну праву реч од оних са врха, како ми то кажемо. Као што и ми најчешће чекамо да нам кажу куда да идемо и шта да радимо, те да неки добар човек напокон дође да нас уразуми и уради све уместо нас, да спасе и нас и нашу децу од греха, раздора и погибије... Али, ништа од тога се није догодило и много година је нашу земљу и Цркву мучио зли и потмули грех, непријатељ, на крају крајева, ђаво.

Руски народ је смогао снаге да се уједини и да одагна те пороке, да очисти и преобрази своју државу. Изабрали смо новог цара и коначно успоставили ред и што је најважније завели смо ред у својим душама.

На то нас данас позива Господ. Много је самозванаца – различите грешне помисли доспевају у наше душе, некуда нас одвлаче, варају, обећавају нам лажна блага, и све нас то води ка погибији и ропству. Позвани смо, не да чекамо нечија наређења и неког ко ће доћи и средити све у нашем животу, већ смо позвани да се ујединимо, пре свега, на Божанској литургији у борби против греха, нечистоте, у борби за истину, правду и љубав. Помоћница у тој борби која траје читав живот, биће нам као и увек Мајка Божија и Њена икона Казанска, коју данас прослављамо.

Амин.