Изложба о Царскоj породици Романов у манастиру Крка

„Нисмо свесни до краја колика је наша сила,
да сваког дана чинимо дела добра и зла.
Да је некога лоша реч уништила,
а добра некога спасила.”

Св. царица Александра Романова

Да човек заиста има силу чинити добра дела, како то наводи Света царица Александра Романова у својим стиховима, могли смо уочити кроз изложбу ,,У сусрет цару Николају Романову” која је осванула и у порти светоархангелског манастира Крке. Заиста тај бисер Далмације вековима обгрљен брежуљцима, неукротивим шумама и милован таласима бистре реке пружа руке свима, а најпре онима који ишту реч Божију и теже за извршењем дела Богу угодног. Зато је велика част и захвалност што нам је епископ Никодим изашао у сусрет омогућивши нам спровођење заиста дела доброг и Богу угодног. Такође смо захвални и оцу Игњатију Шестакову од кога је све и потекло.

,,У сусрет цару Николају” су изашли народи Републике Српске, Црне Горе, Косова и Метохије, а oд 30. 09. текуће године то су могли учинити и становници многострадалне Далмације. Још већа је радост што је изложба била отворена уочи хиротоније игумана ове светиње и архијереја древне епископије далматинске, Г.Г. Никодима, чије су потоње владике са својим клиром одржавале складан однос са братском Црквом Русије, пун несебичне и узајамне љубави.

Изложбу је имало могућност видети не само становништво Далмације него и многи црквени великодостојници, кренувши од Његове Светости Патријарха српскога Г.Г. Иринеја и Његове сабраће архијереја, затим поједини преставници грчке православне Цркве и народи других земаља.

Нарочито је значајно што су се у тих пар дана са животом царске породице боље могли упознати ученици богословије Св. Три Јерарха која је при самом манастиру Крка. Значај се огледа у томе да су млади ученици, као сутрашњи свештеници и слуге на њиви Господњој, могли извући поуку и лекцију: на који начин требају заснивати своје породице, на који начин треба посматрати институцију брака, како се према њој опходити, како превазићи сваку тескобу без оклевања и уз помоћ Божију, како треба бити одан и пожртвован за оно што нам је од Бога поверено. Све су то питања на која одговор можемо пронаћи из живота цара Николаја и његове благочестиве породице.

Црно-беле слике су у душама присутних осликавале слику као успомену на овај догађај широким спектром емоционалних боја. Није случајност што су то претежно биле слике из свакодневног живота Свете царске породице. То треба да нас упућује на то да и ми у својим свакодневницама треба да царујемо над својим поступцима. Ту су и слике из ратних дана као и милосрдна дела великих књегина што нам опет указује на то да требамо ратовати против сваког греха и да се трудимо у чињењу добра ближњима. Портрети су омогућили да у очима видимо сладост љубави коју су поседовали. Свесни смо да је тај поглед љубави кроз историју био усмерен према нама Србима у многоме намучени али увек кроз векове братском земљом охрабрени.

Уверени смо да нас Св. Николај тим истим погледом и сада посматра из Царства Оног Цара за кога је живот дао као и наш Св. кнез Лазар косовски. Обојица су свeсно ишли у смрт, што је заправо живот у Христу, ради повереног им земаљског царства и народа у њему. Зато и вeрујемо да сада очекују од нас као својих потомака да излазимо једни другима у сусрет да тешимо охрабрујемо и у срећи заједно се радујемо као што су то чинили и они сами.

Вратио бих се поново на стихове царице Александре где наводи да човек поред чињења добра има моћ и да чини зло. Нажалост и данас људи користе могућност да чине зло што видимо из скорашњих дешавања у пределима Далмације, Косова и Метохијеи других српских области са чим сте вероватно упознати.

Иако је од тих дешавања прошао одређени период, ватре више нема али жар тиња. Свака морална помоћ отвара нови извор љубави који се слива на жар, а трње почиње да цвета. Надамо се да ће овај круг љубави, поштовања и моралне подршке досезати у вечност.

Пројекат реализује Сретењски манастир из Москве са порталом „Православље.ru“ у сарадњи са студиом „Руски цар“. За техничку реализацију био задужен професор богословије Александар Крстић.

Манастир Крка