Све што је прави Србин данас је на ногама. Све што је прави Србин данас слави највећег сина свих векова Светога Саву. А он, он је почео свој свети живот на земљи као пуки сиромашак. Започео је од сиромаштва, то је најбогатији просјак у историји рода Српског. Да, Свети Сава је почео као просјак. Побегао је са царскога двора, са престола, побегао од сјаја, да би у Светој Гори ишао по врлетима светогорским, и дању и ноћу молио се Господу. Шта је он радио? Шта тај чудни младић, који је од седамнаесте своје године побегао са царскога двора, ради у Светој Гори?
Гле, док је био у царској земљи оца свога, био је велможа, великаш, а сада у Светој Гори ни хлеба нема. Није јео ништа раскошно, као пуки сиромашак. Седамнаест година он је постио строгим постом, таквим постом да је оболео био, целог живота носио стомачне болести. Десило се заиста највеће еванђељско чудо. Тај пуки сиромашак, тај чудни младић постао је заиста највећи Србин. Чиме то? Шта је то њега учинило тако великим да га ми данашњи несрећни Срби славимо као највећег Србина? Он је молитвом и постом унео у душу своју Господа Христа, унео у душу своју сва богатства Неба, и тако постао најбогатији Србин.
Гле, све што имамо од њега је. А он, тих и смирен, гледа српска срца где су и шта су? Он, шта је урадио за нас? Он је као основну вредност друштва основао свету школу, свету школу, и то прогласио за идеал Срба. Основао је свету школу, свету породицу, свету државу. Данашње државе су симболи злочина, симболи организованог зла. А он оснива свету државу. Први у историји Хришћанства, Светитељ и човек. Данашњи народи тешко то могу постићи. Свети суд, свето судство је дело Светога Саве. Света породица такође дело Светога Саве. Он је хтео да то све испуни Духом Господа Христа, Еванђељем Господа Христа. Зато је, браћо моја, он за нас Србе, за све праве Србе до краја векова поставио као главну вредност, као главни циљ нашега живота: свету породицу, свету школу, свето судство, свету државу. А ми Срби, када се одрекнемо свега тога, што постајемо? Дивљаци, дивљаци! Чиме се можемо хвалити ми? Ничим. Само оним што је Свети Сава дао Српскоме роду.
Света школа, шта је то? То је она школа која је Светог Саву начинила Светим Савом, која је њега, младића, бегунца са царскога двора претворила у свето биће. То је истинска школа, то је права школа, то је школа која ствара вечите Светитеље. Да, такву школу је основао у Српскоме роду Свети Сава. Сада деца су почела да напуштају школе Светога Саве. Сада подражавају мајмунске школе европске. Шта се десило? Срби су све веће вредности Светосавске заменили европском културом. А шта је та култура донела свету? Два светска рата, пет сто милиона погинулих. То и данас носи и доноси. Ко ће нас спасти Трећега светскога рата, кад сви грабе, отимају се? Када сви имају један идеал, један идол – злато и сребро. Јудин идол! Европска култура, оваква каква је, она је прогласила за идеал, за главно божанство – новац, новац. Шта се дешава? Дешава се покољ рода људског. Мора да буде, јер је зло Јудин идеал, да прода Исуса за сребрњаке. Зна се како је завршио – завршио је самоубиством. Па ето, и Европа има самоубице, два светска рата, то је самоубица.
А Срби? Срби међу европским народима неће имати изговор за грех свој. Ми, ми смо имали и имамо Учитеља каквог други народи немају. Он нас је научио томе, он нас је научио да је човеку главна душа његова, бесмртност његова, вечни живот његов. Да човек у овоме свету треба да живи за Господа Христа и Господом Христом. Човек у овоме свету треба да живи за бесмртност и Живот Вечни. То је он својим примером показао. Безбројне потомке Светитеље, све праве истинске Србе, он је водио кроз овај свет, водио као бесмртна бића. Јер бити светосавски Србин, то значи живети у нади Вечнога Живота, почевши од овога света у ономе свету.
Данашњи Срби нарочито одрекли су се Светога Саве, свете школе, светога судства, свете државе. Где је света породица, где то главно огњиште свакога добра, небескога добра и сваког небеског богатства у овоме свету? Шта смо ми од тековина Светога Саве сачували? Скоро ништа. Срби као беспомоћни лешеви корачају по Светосавској земљи и траже последње сужањство Светога Саве. А када деца не буду у вашим домовима васпитавана светоме животу, честитоме животу, еванђељском животу, шта ће постати Србија кроз двадесет, тридесет година? Зверињак, зверињак! А ви родитељи? Ви ћете имати главну одговорност пред Богом, јер сте их изродили да их васпитавате – ради чега? Ради Господа Христа у овоме свету, ради живота, Вечнога Живота. Ако то не будете радили са децом својом и не будете их учили томе, у ономе свету бићете криви за душе њихове.
Нека би Благи Господ молитвама Светог Саве умудрио све
Србе, сваког Србина, да у овоме свету има исти идеал,
истога Бога, исто Божанство – Господа Христа. И
молитвама својим води нас ка Небу, учи нас непрестано,
руководи нас.
Људи су вечна бића, људи су бесмртна бића, створени да
служе Господу Христу, Јединоме Истинитоме Богу. Томе нас
учи наш вечни Учитељ, наш вечни Владика, Српски Патријарх
Свети Сава. Нека би он умолио за свакога од нас, и да тај
Вођ из овога у онај свет, да свакога од нас научи Вечноме
Животу. Да изађемо из овога света и будемо у ономе свету
заједно са њим, и да славимо Чудесног Господа Христа, Коме
је до Светога Саве и после Светога Саве слава и част, сада
и увек и кроза све векове. Амин.
1975. године у манастиру Ћелије
